У овом делу приче, видимо рат.
Зевс и Хрон се боре међусобно. То је десетогодишња битка у којој
се решава судбина Свемира. Пре него што смо скренули
у споредну причу о људима и епизоди у Мекони,
подсетимо се да нам Хесиод каже само пар реченица раније
да у одређеном тренутку Земља обмањује Хрона да поврати
своју децу, у шта је умешан и Зевс. Зевс ступа у савез са Киклопима
и узима гром како би могао да влада Свемиром. То се дешава
на осамнаестој страници. Хесиод овде баца поглед на сам крај
приче када Зевс већ има власт над свим. Тако да скачемо у доба
када Зевс већ има власт, и тада имамо људе и ову епизоду са
Меконом, а на крају тога, скачемо натраг да
будемо сведоци ове 10-годишње битке између Зевса и Хрона.
Битка је грозна и јако насилна. Гром није нежно оружје.
Зевс га добија убеђивањем. Он ослобађа Киклопе из
њиховог грозног боравишта под земљом, где су
их држали Титани, не указујући им дужно поштовање.
Зевс је то искористио и убедио их да ће да их ослободи, након чега су се спријатељили
са њим и дали му гром. Са тим громом, Зевс може да влада Свемиром, то је било
нуклеарно наоружање тог доба. Довољно је да уништи све што му
стане на пут. Уз помоћ грома, он слама Титане. Титани су прошли ужасно, ужасно. Они су се нашли доле у грозном Тартару.
Зевс их је оковао за само дно Тартара. Они живе у највећим дубинама Свемира.
Овај рат је грозан. Ужасан је.
Дакле Зевс побећује помоћу тог грома, али и склапањем савеза.
На његову страну стају сторука чудовишта. Она су попут данашњих тенкова. Њих три придобија да пређу на његову
страну, она су такође потомци Титана са којима су Титани
лоше поступали. Дакле уочавамо шаблон, и са
Киклопима и са Сторукима, Титани не поступају добро
са својим потчињенима. Зевс у томе види своју прилику, ускаче
и поступа љубазно са њима, и придобија их на своју страну. Користећи
убеђивање долази до тог прекомерног насиља, грома
и Сторуких. Ово су јако опори призори,
када Сторуки откидају велике комаде планина и бацају их,
сва три, на стотине стена истовремено, на Титане. Они не могу
да издрже напад. На крају овако великог рата,
нема убијања. Ово су све бесмртна начела. Међутим
Зевс је сада у надмоћном положају. Дакле он може да обузда и окује
Титане у тајанственим дубинама Тартара. Овај пожар је тако грозан да чујемо поново о Хаосу.
Дакле Хаос је начело које све време постоји наравно, које знамо од почетка,
али не чујемо пуно о њему. Међутим када се решава судбина
овог рата, Земља се потреса у таквој мери, да чујемо да се
и сам Хаос потреса. Ово је рат који потреса Свемир
до самих темеља. Зевс побеђује и то је коначно.
Касније ће да постоји изазов Зевсу, у епизоди са једним
чудовиштем, Тифоном, али Зевс побеђује и њега. То само
појачава идеју да, док се у претходном нараштају појављује подмладак
који збацује стари поредак, Зевсова победа ће бити коначна.
Постоји касније та кода са Тифоном, али пошто
Зевс побеђује Тифона, Зевса више не угрожавају млађи нараштаји
збацивањем с власти. Њему то неће да се деси. Он раскомада млађе створење
и баца га у Тартар. Зевс ће заувек да буде
господар Свемира. Након Зевсове победе, богови Земље
проглашавају га за краља. Он има положај, до којег
је дошао путем борбе. Он је врховно створење Свемира,
и устоличио се. За време овог рата, добијамо неке
појединости о овој свемирској структури. Као што сам рекао, он потреса
космологију из темеља. Том приликом, можемо да се осврнемо
на то који је поредак свега тога. Ово се подудара са Зевсовом победом
над Титанима. Као да Свемир постиже ред. Будући да га Хесиод изражава у сличном
темпу као што Зевс побеђује Титане. Дакле, Зевсова победа над Титанима
подудара се са Свемиром који постиже ред.
Сазнајемо да је Тартар место које је дубоко испод земље.
Земља је у средини, а Небеса су високо горе.
У ствари, Хесиод нам даје начин како пронађемо везе између њих.
Небеса су толико изнад Земље, да ако испустите са њих бронзани наковањ,
падао би 9 дана, и десетог би дотакао Земљу. А Тартар је толико
испод Земље, да када бисте испустили бронзани наковањ
са површине Земље, падао би 9 дана, а десетог би дотакао дно Тартара. Откривамо колико су то велика
пространства, која могу да буду описана само на тако велики и
величанствени начин. Чујемо такође о начелу реке Стикс,
која протиче кроз Тартар, а то је водена маса над
којом и сами богови могу да положе заклетву; заклетва је заклињање
приликом којег мора да се закуне на неку казну. Често би та казна
могла да буде смрт, али богови су бесмртни. Они се заклињу над Стиксом, Стикс је
толико моћан и свет у њиховом уму, они осећају страхопоштовање
према њему. Детаљно се описује казна над богом који прекрши заклетву
коју је положио над Стиксом, он је у коми много година. То није смрт али
је ужасна, ужасна казна. Чујемо и за Океан. То је река
која окружује Земљу, из које извиру све воде, и из које потиче
начело текуће енергије које постоји у Свемиру.
Када Зевс надвлада Титане, да, он је достигао свој положај као
највиши у поретку власти Свемира, тако да је успостављен ред.
Сви његови вршњаци то снажно подржавају. Занимљиво је
да у овом делу епа, долази до предаје моћи размножавања. Томе ћемо да се окренемо
у овом делу. Користећи алат који смо развили
на Универзитету у Пенсилванији, можемо да прикажемо како Зевс
присваја моћ размножавања, и колико она потпуно прелази
у његов домен. На самом почетку приче, подсећамо
се да је Земља била главни извор рађања. Видимо овде сву
њену децу повезану са њом плавим линијама, а њени супрузи
су повезани са њом црвеним линијама. Ово су створења која су
повезана са Земљом. Можете да видите да је моћна
и плодна. За њу су повезана многа створења. Можда мислимо да су и многа ова
створења морала да рађају друга створења. Погледајмо
на пример Темиду. Наравно, постоје неки њени потомци
и неки љубавници, али ни изблиза толико као Земља.
Вратимо се уназад поново, попнимо се до Земље и погледајмо неког
другог потомка, наравно можда Теја има пуно деце.
Па, не тако пуно. Назад ка Земљи, погледајте колико
Реја има начела која потичу од ње. Поново, не тако пуно.
Нараштаји који следе за Земљом углавном имају родословна стабла
која тако изгледају. Мање о десеторо, дванаесторо деце
за сваког од нас. Али када пређемо на Зевса, дешава
се нешто сасвим другачије. Ако прелиставамо родослов од
Земље до Реје, а онда погледамо шта се дешава код Зевса, улазимо
у нови ниво размножавања. Зевс је јако плодан. Неку од ових створења
производи сам од себе. Многе је произвео у полним односима са другим божанствима.
Постаје најважнији чвор размножавања у овој античкој шеми.
На тај начин, једино начело које може да се мери са њим
у прошлости је Земља. Тако да он преузима моћ главног
творца од Земље. Зевс је сада главни у Свемиру на
много различитих начина, у великој мери зато што је сада у средишту
генеалошког стабла. Како то Зевс присваја ову
моћ размножавања? Како је узима за себе?
Постоји низ догађаја који се одвијају током приче.
Сећате се да пред сами крај Зевс има полни однос
са богињом која се зове Метида. Она тада затрудни, али пре него
што роди, он је прогута. Он као да је учинио исту ужасну ствар
коју је чинио Хрон. Међутим ово се никада не тумачи као нешто ужасно, у традицији. Уместо тога, људи су, разматрајући
сцену како Зевс гута Метиду, мислили на њено име. Њено име
значи практична мудрост. Дакле, када Зевс прогута Метиду, он
упија практичну мудрост, у складу са античким тумачењем.
Дакле Зевс успешно присваја моћ размножавања следећи
образац упијања практичне мудрости. И када то учини, видите шта се деси,
он сам постаје плодан. Прва ствар која се рађа од њега
је Метидино дете. Сетите се, она је претходно
затруднела. Он је прогутао. Она тада рађа унутар њега, из сопствене утробе.
Тада он рађа из себе, из његове главе искаче Атина.
Дакле Зевс је присвојио моћ размножавања тако што је
упио практичну мудрост у себе. И сада има моћ да се
размножава самостално. Огромна моћ изненада прелази у
посед Зевса. Ако се поново осврнемо на политику
рода, како је укључена у Хесиодову причу, прилично је јасно из Хесиодове приче
да моћ размножавања мора да буде у рукама мушкараца да би Свемир
правилно радио. Хесиод мора да је био мало тужан
што није баш тако. Али по његовом мишљењу, очигледно
да тако треба да буде. Када Зевс постаје владар Свемира
и успоставља ред, тај потез иде подударно са његовим присвајањем
за мушкарце женске моћи рађања. То нам пружа прилику да се осврнемо на кључну улогу коју је личност
Земље одиграла у овој причи. Она као женско начело и претходно
најплодније биће у Свемиру, има важну улогу у свим аспектима
Зевсовог ступања на власт. Она је некад на његовој страни,
а некад не. Она покреће ствари на
занимљив начин, из позадине. Присетите се, на почетку, она
је превасходно божанство. Она је ту пре самог стварања,
једноставно се налази ту. Она је умешана у кастрирање Неба. Она жели да се то деси како би
она могла да развласти свог мужа и доведе на власт нараштај својих
потомака, свог млађег сина. Затим упозорава Хрона, страница 17, да ће једно од његове сопствене
деце да га збаци са власти. Али то је не спречава да помаже
и Зевсу. Она долази и сплеткари са Рејом,
на страници 17, да осигура да Хрон прогута камен а не Зевса.
Тада, узима Зевса у себе, у пећину на Криту, како би Зевса подигла
утроба Земље, поред тога што је растао у утроби сопствене
мајке, на страници 17. Тада саветује Зевса да ослободи
Сторуке како би стали на његову страну у окршају, страница 21.
Кључни тактички маневар Зевса. Најзад, она рађа Тифона, страница 27, да би се борио са Зевсом, да га искуша,
да ли заиста заслужује власт, и можда покуша да га збаци. Након што
Зевс побеђује Тифона, она се убацује и саветује све Олимпијце да прихвате
Зевса као свог владара. Тако да они сви то и чине.
Тада саветује Зевса, заиста, да прогута Метиду. Тако да се чини
да моћ размножавања добровољно Земља, женско начело, предаје Зевсу, мушком начелу, као ознаку Зевсовог
положаја власти, као главне личности у Свемиру. Дакле
ово разбацано породично стабло он користи како би уредио
сав овај скуп догађаја. Има то за чим је трагао у почетку. Постоји ред, предвидивост,
структура у Свемиру, и заснива се на Зевсу, моћном
мушком начелу.