Видели смо у претходној лекцији да Хесиод
користи генеалогију као прилагодљив, робусни уређај да би покушао да
склопи уједно многе различите традиције које га окружују.
Знао је да у грчким градовима - државама, постоји много различитих начина
опхођења према божанствима. И сада је био суочен са питањем,
како се то све међусобно уклапа? Зато се одлучује за генеалогију да
покуша да нађе место за све њих и систем уређења у коме
би се све оне уклопиле. Постоји предиван пример којег сам
се сетио када смо почели нашу причу данас, из америчког часописа
Њујоркер, картунисте Розе Чест. Пре неку годину, она је саставила нешто
што је назвала Космологијом Тимија у Њујоркеру, где видимо како у својим
мислима јако мали дечак покушава да разуме невидљива и моћна
бића у свом животу. Тими покушава да их доведе у
међусобну везу помоћу генеалогије. У његовом незрелом уму, он зна да
постоји неко моћно биће које се зове Бог. Постоје Деда Мраз, Баук,
Хајди, Гремлин и Сендмен. Он није
сигуран у каквом су они односу. Тако да, у својим мислима,
почиње да црта породично стабло. Ако је Бог на врху, следећи је
вероватно Деда Мраз, зато што је Деда Мраз човек у црвеном оделу
који доноси поклоне за Божић, тако да је сигурно
у јако блиском сродству са овим највишим бићем.
Тако да је Деда Мраз главно дете Бога, Такође зна
да се лоше ствари дешавају на свету, тако да се на истом нивоу
као Деда Мраз, налази божје дете које се зове Баук.
Деда Мраз хоће да има свог пара у животу, и хоће некога ко би
имао добре особине, тако да добија Добру вилу.
Са друге стране, Баук добија када се жени, некакву вештицу. Дакле има добре и лоше, и они се налазе у оваквом поретку. Постоји следећи нараштај, када
Добра вила и Деда Мраз имају дете. Њихова деца се зову Снешко Белић, Рудолф из познатог америчког цртаћа, Ускршњи зека делује као неко ко
би могао да буде Деда Мразово дете. Ускршњи зека се жени за Хајди,
која се појављује у једном старом холивудском филму,
љупка девојчица која живи на селу у брду. Ускршњи зека и Хајди имају наредни нараштај деце,
Сендмена и патуљка. Са друге стране, Баук и вештица
имају децу Гремлина и ванземаљца. И сада, ово породично стабло у Тимијевом незрелом начину размишљања,
уклапа ова бића у скуп веза које добијају структуру
помоћу генеалогије. На неки начин, то није потпуно
различито од ове приче, али надам се да је наша прича много зрелија и разгранатија.
Хесиод покушава да уклопи пуно традиција расејаних широм
грчке земље, и да пронађе место и односе између свих њих.
Сетићете се да наша прича почиње са химном музама, када им Хесиод
узноси хвалу, говори им о свим величанственим
особинама и врлинама које поседују, и на крају се опрашта са њима. Открићемо, када се окренемо химни,
да је она више него једноставно химна у смислу да је сачињена од многих
градивних елемената који улазе у састав добре грчке химне.
Након почетне химне музама, Хесиод се, на шестој страници окреће
теми стварања реда у свемиру и свом генеалошком шаблону.
Почећемо од његове изјаве да је све почело од Хаоса.
Најпре је био Хаос, а затим широкогруда Земља, свеопште безбедно прибежиште свих бесмртних који бораве на врху снежног Олимпа. 
Сумрачни Тартар у удаљеним дубинама широкопуте Земље.
И Ерос, најлепши међу бесмртним боговима, разлагач меса,
који покорава разум и сврху у грудима свих богова и свих људи. Из
Хаоса је произашао Ереб (Мрак) и тамна Ноћ, а из Ноћи затим Чисти ваздух (Етар)
и Дан, које је родила из свезе са Еребом. У Хесиодовом
свету, постоји нека врста прапочетка, прагенеалогије,
где имамо четири првобитно постојећа бића, Хаос, Земљу, Тартар и Ерос. Они су једноставно одувек били ту.
Нису били створени. Они већ постоје у почетку
Хесиодове приче. Хаос је јако важан лик за нас. Термин који је наш преводилац превео
као Хаос - Chasm, на грчком гласи Хаос, и неки преводиоци га на енглески преводе као Chaos зато што се слова
добро уклапају у грчку реч и постоји етимолошка веза. Проблем је у томе што се на грчком
нема у виду неред, древни грчки појам уопште се не односи на неред,
већ на пустош, празан простор. Дакле ваш преводилац М. Л. Вест
је одабрао за енглески превод реч Chasm да преведе грчку реч Хаос,
и ја мислим да је то много бољи превод. У почетку постоји Хаос као празан простор у којем се дешавају
остала стварања. Окренимо се сада ка осталим ликовима,
Земљи, Тартару и Еросу. Земља је неко коме ћемо доста
да се посветимо у будућим разговорима. Она је
кључни лик у Хесиодовим генеалошким структурама.
Тартара је множина од Тартар, познатије име за подземни свет.
Постоји подручје које је испод обичног надземног створеног света који познајемо
ви и ја, и оно је јако далеко доле. То је страшно место. Чућемо нешто више о њему. Затим, постоји сила која се зове Ерос.
Ерос је апстрактна полна жеља, али нема ништа заједничко са нежном, милосрдном љубављу међу људима. То је више насилна, понекад прилично
опасна пожуда која може да проузрокује уништавање и насиље.
Ова створења настају у првој фази стварања,
из Хаоса, Хаос сам ствара Ереб и Ноћ. А затим, Ноћ сама
рађа Чисти ваздух и Дан, али на крају тог стиха
сазнајемо да Ноћ, када рађа Чисти ваздух и Ноћ, то чини из
интимне везе са Еребом. Дакле, Хаос може да рађа од самог себе,
али Ереб и Ноћ се спајају да би се родили
Чисти ваздух и Дан. Следећи нараштаји морају да ступе
у интимне односе да би се размножавали. Ако се размножавање деси само од себе, мораћемо
да обратимо посебну пажњу на њега. Уобичајен начин развоја догађаја код
Хесиода је полно размножавање. Постоје створења која се састану,
имају полни однос, и затим добију потомство. Сада када смо почели са циклусом
размножавања, да погледамо шта се дешава у овој првој фази.
Назовимо је алфа фазом постања. Ову реч преузимамо од оних људи из нашег света који производе софтвер.
Сетите се да се прва фаза развоја софтвера назива алфа фазом,
затим следи бета фаза, а затим сте спремни за праву ствар.
У алфа фази, имамо нараштај богова који потиче од Земље.
Земља рађа сама од себе, другим речима, на потпуно исти начин као што
рађа и Хаос на самом почетку. Рађа многе ствари укључујући и Небо,
које затим постаје њен партнер. Има полне односе са Небом,
и рађа читав ред Титана. То су страшна створења,
Хесиод их назива застрашујућом децом.
Са њима нема шале. Такође, током ове алфа фазе стварања
рађају се чувена чудовишта. Чули смо за Киклопе и Сторуке
који се овде јављају. Киклопи имају само једно око
на сред чела. Сторуки су велика, огромна,
чудно гигантска бића са 100 руку. Хесиод нам говори да овај рани нараштај процеса стварања
који се остварује путем рађања чине ликови попут Титана
и чудовишта, они нису сасвим читави. Нису сасвим како треба. Размножавање у првом кругу
не успева тако добро. Они међу нама који праве палачинке
могу да уоче сличност. Сви знају да се првих неколико
палачинки баца. Дате све од себе, загрејете тигањ баш
колико треба, и пронађете праву меру прашка
за пециво, и састојака, и ако нису како треба замешани,
ваша палачинка не испада како треба. Значи, морате да направите једну,
за пробу, и после је баците. Као што и софтверски инжењери
знају да постоји алфа фаза. Сад, Небо и Земља имају полне односе
и долази размножавање, Земља се размножава и размножава
сама од себе. У одређеном тренутку, у овом
процесу полног размножавања, Земљи почиње да смета
њен пријатељ, Небо, и она не жели да се Небо
пење на њу свако вече. Можете да замислите како у
Хесиодовој машти, пада ноћ, и Небо се пење преко Земље.
И Земљу ово узнемирава, она не жели да се то дешава.
Зато, она разговара са својом децом и каже им, децо, ваш отац је грозан.
Пење се на мене сваке ноћи. И када то ради, притиска према мојој унутрашњости сва створења
која би да изађу из мене. Дакле она у ствари тврди да Небо
дословно потискује унутар ње оно што покушава да изађе.
Он зачепљује њене путеве како њена моћ размножавања не би
могла да се испољи. Овим нам се већ указује на то да
главни мушки лик овде, Небо, Небо је дефинитивно мушко, и
главни женски лик, Земља, имају потешкоће да процесом
полног размножавања. Небо је угрожено створењима која
излазе из његовог пара, из Земље. Главни мушки лик налази да је женска
моћ размножавања малчице застрашујућа и жели да је контролише.
Жели да је зачепи да би моћ размножавања била осујећена
и заустављена, и да би он могао да је заузда. Ово наравно узнемирава
Земљу и она каже, децо, молим вас окупите се.
Морам нешто да вам објавим. Ваш отац је грозан.
Пење се на мене сваку ноћ. Не желим га овде, морам
да га натерам да прекине. Зато децо, молим вас, пронађимо начин
да га зауставимо. Неће ли неко од вас да узме овај јако оштар нож, направљен
од адамантина, најтврђе супстанције за коју ми, створења, знамо,
и да се сакрије иза стене. И када се он ноћас попне на мене,
нека зграби његове гениталије, одсече их и баци у океан. Можете ли
да замислите да мајка то каже детету? И тако, гле чуда,
постоји дете које каже: Да, мајко, ја ћу да ти помогнем.
Тај мали се зове Хрон (Време). Хрон долази и каже, ја ћу то да учиним.
Хрон заиста то и чини. Сакрива се иза камена, отац се
ноћу пење на мајку, он искаче, зграба гениталије,
одсеца их и баца их у море. Након што је Небо кастрирано сопственим
сином, не чујемо више пуно о њему. То кастрирање Неба које Земља
наређује и које извршава њен син, је јако
ефективно у обезвлашћивању Неба. Од тада па надаље се дешава пуно тога. Небо нестаје, Земља постаје
јако плодна и многи нараштаји потичу из ње.
Чујемо о рађању многих злих звери које излазе из ње;
спомињу се ствари као што је пропаст, смрт, смутња, беда,
обмана и свађа. Разматрају се сва ова начела
која избијају из ње сада када се Небо више не пење сваке ноћи. Чујемо такође да се и из самих
гениталија рађају битна начела. Кад су гениталије бачене у океан,
са њих при томе прска крв на Земљу. Из те крви ниче низ створења која се називају Ериније, ево
прве речи са нашег списка, Ериније. То су злокобна створења која извршавају
одмазду према свакоме ко почини крваво убиство.
Ако су нечије руке крваве због убиства, Ериније га
сустижу, лове и кажњавају. Оне су извршиоци
крвне освете и делују путем крви. Видите поетску везу коју Хесиод успоставља између дивљачког злочина
који је почињен, син преступа против оца, побуђен мајком, што постаје родно место ових крвних осветница.
Такође, речено је да и Афродита изниче из овог догађаја.
Гениталије су бачене у океан, око њих се појављује пена, и пошто постоји веза између грчке
речи "афрос" и појма пене, Хесиод сугерише да је сама Афродита
настала из пене исечених гениталија овог човека. Дакле
Афродитино рођење је све само не нежно и љупко. Богиња
љубави се рађа из врло насилног чина који је почињен,
који додуше има сексуалну димензију, али је врло насилни чин уграђен у
најраније слојеве стваралачког процеса. Овде сам извукао и реч
"партеногенеза", који нам је неопходан. Ову реч ћемо да користимо да означимо стварање из једне силе,
из једног начела. Када Земља ствара од саме себе,
када Хаос ствара из самог себе. И касније ћемо да видимо да и Зевс
има моћ да ствара сам од себе, ова реч партеногенеза, ће да нам буде битна. Након генеалогије злобних звери,
следи дугачки списак чудовишта која се јављају. Чујемо о
неким познатим, као што су Медуза, Ехидна, Тифон, Кербер,
Хидра, Химера и Немејски лав. Све су то ствари које
је појављују у овој врло раној фази стварања када
је за очекивати да се неке врсте грозних чудовишних створења појаве.
Видите, то их повезује са том првобитном, алфа фазом стварања.
У овој фази добијамо дуги списак митова. Сећате се да смо говорили о списковима и важности коју дугачки каталози
имају у Хесиодовој причи. Овде су набројане Нерејеве нимфе, и
имамо јако елегантне многе и многе редове личних имена, раније смо говорили о
томе колико је то било сјајно када се изводило. Овде те нимфе немају
никакве везе са неком врстом одбојности и насиља.
Нерејеве нимфе су претежно срећна створења, и срећан си ако је
нека поред тебе. Не осмишљавају се као повезане са
злом или као прожете нечим таквим. Било чим таквим. Дакле, у алфа нараштају је могуће
стварање многих грозних ствари, које су нарочито наглашене након
што Хрон кастрира Небо. Али у алфа фази стварања могу да се произведу и јако добре ствари.
Следеће што ћемо да разматрамо је размножавање у наредној фази
када се Хрон и Реја опробају у стварању породице.