Ко је био Хесиод?
О њему знамо мало више него о Хомеру. О Хомеру
не знамо скоро ништа. Покушавали смо да пронађемо начине
да из његовог дела сазнамо понешто о његовом идентитету.
Хесиод нам сам у својој поезији каже ко је. Неки додатни детаљи
могу да се извуку, може да се извуче понека информација
из Теогоније, али корисније су оне које су у поеми коју не читамо у овом течају
а која се зове "Послови и дани", где Хесиод говори о себи и свом брату. Хесиод којег знамо живео је у
централној Грчкој у осмом веку п.н.е. Његов отац потиче из града
Кима на обали Мале Азије, преко Егејског мора, у данашњој Турској. Његов отац је био поморски трговац,
али је једва састављао крај са крајем. Зато се преселио у Аскру, мало село
на источној страни планине Хеликон, у Беотији, у централној Грчкој,
преко Средоземног мора у односу на Турску. Мисли се да се издржавао
земљорадњом. Тамо су рођени Хесиод и његов брат
Перс. Хесиода саме музе чине песником. Он каже да су се оне спустиле
са Хеликона и научиле га. Дакле, везивање муза за ову
планину потиче од Хесиодове тврдње да је тамо доживео надахнуће.
На Хеликону је напасао јагањце. Када су музе дошле,
он је био као одузет, и промењен. Он је подједнако
славан песник Антике као Хомер. Некима је, након што читају обојицу, то тешко да замисле. То потиче делимично од тога што је
Хомер мајстор песничке форме користећи приповедање као начин
покретања и вођења приче. Он је мајстор нечега што већина нас
и даље повезује са причом која има добру нарацију.
Хесиод је мајстор у другом смислу, у смислу онога што је могуће у епу,
што је могуће унутар епа. Мислим да је на нама да уђемо у
ту причу и откријемо зашто су за овог песника сматрали
да је толико истакнут и важан. Чујемо у његовом делу "Послови и дани",
које као што сам рекао нећемо да читамо у овом течају, пуно разних
корисних информација, он има практичну страну која се
испољава у овом делу. Чита се скоро као алманах. У њему
се наводи које је најбоље доба године за одређене делатности, пловидбу,
земљорадњу, пецање, трговину, и такође говори о мудрости која
може да вам помогне да се снађете у свакодневном животу.
И из друштвеног положаја који није од велике важности, Хесиод нам
се не обраћа са висине, као што то Хомер то понекад ради.
Хесиод, међутим, може да схвати људску потребу да се бринемо о ономе
што је потребно у нашим животима, водимо рачуна о храни и трговинским
односима, и рибарењу и пловидби. Али такође показује да има моћно око када се ради о томе да уочи
како свемир функционише, не само о практичним
питањима људског живота. А ову причу добијамо у Теогонији. Неки течајеви о миту заправо крећу
са Теогонијом, зато што је то мит о постању и зато делује
интуитивно почети с њим - митови о постању треба да буду на
почетку проучавања митске традиције. Ја не мислим да је то неопходно,
или интуитивно када су у питању грчки и римски материјал. У ствари
има мало више смисла да се најпре говори о неким другим
стварима, зато смо и почели са Одисејом. Мислим да је Хесиодова
прича део једне веће колекције епских прича,
али нема очигледно првенство због своје теме, а то је
стварање света. Хомер и Хесиод, обојица, имају
првенство у односу на остале. Да би почео са својом причом, Хесиод
чини нешто што је помало чудно у односу на Хомера. Он не
скаче право у центар приче. Он не следи Хомерову конвенцију уградње целог епа у прву реч,
први стих, првих десет стихова. Уместо тога,
он почиње са дугом - преко 100 стихова - химном музама.
Он их велича и прича о томе колико су то чудесна бића. Када будемо
прешли на химне, у ствари, следеће недеље, то је наша тема за следећу
недељу, видећемо хомеровске химне, и
видећемо да је Хесиодов увод у епу у ствари сасвим у складу са представом
о томе каква треба да је форма химне. Изражава се лични однос са музама. Он их велича, говори им,
пева им хвале. На крају свог уводног дела, нешто
дужег од 100 стихова, у којем их велича, он им каже збогом. Видећемо шта се обично дешава
у еповима хомеровских химни. Дакле он поставља себе тако да уђе у причу, али улази у причу
уз помоћ муза тако што им одаје великодушну хвалу. Он опева њихову улогу у свемиру,
њихове специфичне вештине, а затим се опроштајни говор завршава
са њим, његовим односом са њима на шестој страници. Дакле,
добар начин да започнемо је тако што ћемо да откријемо
шта су те музе, и шта Хесиод са њима има на уму. Хомер има
само једну музу, безимену, која га надахњује. Он
постаје њен канал. Хесиод има јаснију слику о томе
шта су музе и шта оне раде. Оне му пружају прилику за очаравајућу медитацију о томе
шта је то уопште поезија. Група од њих три улази
у његову главу и пружа му увид у прошлост,
садашњост и будућност. Може да види унапред,
може да види сада, и може да види уназад.
Има синоптички преглед ствари, који има смисла упоредити
са пророчким увидом. Он је попут надахнутог пророка, у
смислу да има знање које надилази моје или ваше. Песници су ту
да би видели ствари које обични људи не могу, и да их
забележе и предају даље. Песници бележе догађаје из прошлости
и чине их бесмртним за будућност. Такође напомиње везу између
муза и краљевства, или вођства. Музе вам дају моћ да будете добар краљ. Због чега исте ствари које надахњују велики песнички увид такође
надахњују краљевство? Може бити да Хесиод жели да каже
да су песници у истој лиги као људи који повлаче потезе
у политичком контексту. Дакле можда жели да уздине
статус песника. Али мислим да идеја песника-владара,
песника-краља, има довољно велику културну традицију у довољно дугом периоду
историје да напомиње о нечему што надилази стратешки однос између
ово двоје. Другим речима, реч је о нечему више
него о песнику који покушава да приграби власт политичара поредећи се
са владаром. Уместо тога, мислим да код Хесиода постоји
схватање да је ово величанствено синоптичко виђење света јако битно,
из више разлога. Свакако је важно ако желите да испевате
песме о целокупном знању које је око нас. Постоји перспектива коју добијате када имате синоптичко виђење
нечега, која је незаменљива. Много је важније од једноставног
познавања ове чињенице, оне чињенице, појединачних делића знања, да
можете да замислите свет имајући већи увид, то је нешто што је врло
важно, и заправо, спада у нешто што чини доброг владара, доброг вођу. Од Хесиода и осталих, знамо да је
јако битно имати ефективног владара. И да је ово знање део онога што ту особу чини ефективном.
То знање чини ту особу бољом, у смислу доношења праведнијих одлука. Свет је сложен, ствари испадну
из равнотеже, поремете се. И да бисте то разрешили,
морате да се позовете на основни осећај правде код људи.
То је помало незгодно. Постоји интуитивни осећај за правду,
али ми имамо веће поверење у суд једних људи у односу на неке друге. Хесиод нам каже да је то у вези са оним што песницима омогућава
да певају о било чему. Дубина знања.
Песници такође уче од муза да ми можемо да певамо истинито
али и лажно. Дакле од самих муза поново се осврћемо
ка нашој полазној дефиницији мита на овом течају. Сетите се, рекли
смо да не можемо да искључимо ниједну од ових ствари -
неки сматрају да је мит лаж, и по дефиницији, мит значи нешто
што није истина; други кажу да је по дефиницији
мит коначна и дубља истина. Епа, управо овде, Хесиод износи исту теорију митологије устима
самих муза. Оне могу да лажу и да говоре истину.
Како да знамо у чему је разлика? Појављује се нацрт поеме, чујемо о породици богова
о којима ћемо да сазнамо. Чујемо за Зевса, и чујемо о
породици људи и моћних дивова. Хесиод је поставио позорницу у
својој уводној химни музама, и дао нам увид у оно
што следи касније. Такође, кажем због оних који
прате овај течај а који су млађи, због оних који имају млађу децу,
да је следећи део који има садржај ранга
вишег од PG-13 или R. Дакле, није примерен млађим гледаоцима без надзора одраслих.
Када погледамо шта се збива у стварању света, видећемо разне
грозне ствари. Даћу све од себе да користим језик
који није увредљив, али плашим се да је доста онога о чему ћемо
да говоримо прилично увредљиво, прилично је детаљно и графички.
Дакле спремите се за насиље и злокобне догађаје који се јављају
у Хесиодовој Теогонији.