На овом месту у течају,
направићемо обрт. Остављамо за собом Хомеров свет и
тај чудесно богати скуп прича које се приповедају у Хомеровој епској
поезији. И прелазимо на другачији књижевни род. У наредних
неколико недеља, погледаћемо дела која ће да нас упознају
са боговима из близа. Провешћемо неко време у њиховим
храмовима, упознаћемо их, сазнаћемо какви су, шта воле, шта не воле. Упознаћемо их из блиског угла. Стекли смо неки осећај о њима од Хомера,
али наш главни лик је увек био човек мушког рода, човек је у центру, и наша пажња је окренута ка њему.
Богови су ту били углавном везани за акцију тако што су се
занимали за то до чега је људима стало. То не важи за следеће дело
којим се бавимо. Сада ћемо да пређемо на еп
песника Хесиода који се зове Теогонија, и такође ћемо да погледамо,
у недељи после ове, на збирку химни познату у традицији као хомеровске
химне. Обе поеме нас уводе унутар света богова. Имаћемо
прилику да посматрамо како је то бити бог. Ако очекујемо да ћемо да видимо свемоћна,
свезнајућа и савршена створења, нећемо бити задовољни.
Грчки богови уопште нису такви. Они су несавршени и чудни, и раде ствари на свој начин.
Они не знају све. Знају пуно али не знају све. Имају огромну моћ, моћнији
су од мене и вас, али нису свемоћни. И свакако
нису толико добри. Раде неке лоше ствари, Можда
су у ствари онакви какви бисмо били ви и ја, када не бисмо могли да
умремо и када бисмо имали огромну моћ. Такво је отприлике виђење богова
које су имали Грци. Поред осталих ствари које смо
спомињали да раде, они пате, пролазе кроз невоље и искушења,
покушавају да пронађу своје место међу вршњацима, покушавају да уреде
свој живот, а они од вас који обраћају пажњу на етимологију већ знају на основу
наслова књиге коју ћемо да обрађујемо ове недеље, Хесиодова
Теогонија, да се богови такође и рађају. Да, стварно, богови
не могу да умру, али према Хесиоду и богатом предању,
богови се заиста рађају, постоји време пре којег они не постоје. Грчки наслов Хесиодовог епа,
Теогонија, потиче из две речи, теос и гониа, теос значи бог а гониа
значи рађање, постање путем рађања. Дакле улазимо у ову другу врсту света помоћу Хесиода и
хомерских химни. Бићемо у свету који је постојао
много, много пре те врсте хомерских прича које смо видели,
догађаја у Тројанском рату и после тога. Сада смо
назад у раним данима постања у ери прабића, пре него што
је свет уобличен. У та давна времена људи и богови
проводили су време лицем у лице. То ћемо да видимо. И када се сусретнете
с тим прилично је запрепашћујуће са хомерске тачке гледишта, али то
је свет у који сада улазимо. Дакле, упознаћемо њихове богове
у овим наредним предавањима. Видећемо их лицем у лице и
провешћемо време са њиховим тешкоћама и невољама док
покушавају да пронађу своје место. Ове недеље је на реду Хесиодова Теогонија,
а хомеровске химне следеће недеље.