1 00:00:04,075 --> 00:00:09,040 У наставку ћемо да погледамо које су идеје људи Антике имали о својим митовима 2 00:00:09,040 --> 00:00:14,021 Грци нису били само пасивни читаоци или слушаоци сопствених митских прича, они 3 00:00:14,021 --> 00:00:18,068 су имали идеје о њима и покушавали да открију какво је значење мита. 4 00:00:18,085 --> 00:00:23,015 Почели смо са неким раним идејама о миту, погледали смо 5 00:00:23,015 --> 00:00:26,096 савремену енглеску реч мит и многе противуречне 6 00:00:26,096 --> 00:00:30,026 идеје које она садржи. 7 00:00:30,042 --> 00:00:35,006 Ова прича постаје још богатија када погледамо у прошлост 8 00:00:35,006 --> 00:00:38,025 и како су људи Антике посматрали сопствене митске приче. 9 00:00:38,042 --> 00:00:42,751 После овог клипа пребацићемо се унапред и погледаћемо ствари из 10 00:00:42,751 --> 00:00:46,444 Ренесансе и даље. А овде ћемо да погледамо како су људи 11 00:00:46,444 --> 00:00:49,498 Антике гледали на своје митске приче. 12 00:00:49,498 --> 00:00:54,538 Видећемо да погледи нису једнолични, да су међусобно врло различити и да 13 00:00:54,538 --> 00:00:57,046 имамо пуно различитих гласова. 14 00:00:57,046 --> 00:01:00,521 Почев од анонимног древног коментатора рукописа, 15 00:01:00,521 --> 00:01:04,748 некога ко пише забелешке на маргинама мита који чита. 16 00:01:04,748 --> 00:01:09,198 Овај мит везан је за једну личност о којој ћемо доста да разговарамо, 17 00:01:09,198 --> 00:01:13,607 мит у коме се дешавају неке гадне ствари, богови имају полне односе 18 00:01:13,607 --> 00:01:16,701 на јавном месту. И овај анонимни коментатор рукописа, 19 00:01:16,701 --> 00:01:21,517 пишу на странама рукописа: међу неким људима овакве ствари нису 20 00:01:21,517 --> 00:01:24,639 допуштене због приказивања неприличности. 21 00:01:24,639 --> 00:01:29,930 Да заиста, ова права цензура као став према овим митским причама 22 00:01:29,930 --> 00:01:33,540 је жива и здрава. Неки од древних коментатора су јако 23 00:01:33,540 --> 00:01:37,406 скрупулозни око тога шта треба да се прича а шта не треба. 24 00:01:37,406 --> 00:01:42,541 И постоји нека политика приличности која је овде на делу, и којом жели да се 25 00:01:42,541 --> 00:01:49,365 осигура да ове приче, када се препричавају, буду мало прочишћене, као што наш коментатор 26 00:01:49,365 --> 00:01:53,068 овде жели да се осигура. Друга личност, Платон, који је живео од 429. 27 00:01:53,068 --> 00:02:00,014 до 337. п.н.е., велики филозоф Западне традиције, имао је много сложених погледа 28 00:02:00,014 --> 00:02:04,007 на древни мит и на песнике који преносе ове митове. 29 00:02:04,007 --> 00:02:08,788 Многи његови погледи се тешко прихватају, јер Платон није био пријатељ 30 00:02:08,788 --> 00:02:12,160 песника. У својој Републици, има доста различитих 31 00:02:12,160 --> 00:02:17,067 коментара у којима развија неке своје идеје, и не вуче на нашу страну. 32 00:02:17,067 --> 00:02:19,785 "Оваква казивања су како непобожна 33 00:02:19,785 --> 00:02:22,501 тако и нетачна. Даље, она су шкодљива за оне који их 34 00:02:22,501 --> 00:02:25,723 чују. Јер сваки човек ће бити попустљив према сопственим 35 00:02:25,723 --> 00:02:30,359 греховима, ако је убеђен да су оваква била, и јесу, дела богова." 36 00:02:30,359 --> 00:02:35,248 Платон поново коментарише исту ствар коју је коментарисао наш 37 00:02:35,248 --> 00:02:40,623 анонимни коментатор рукописа, о томе да богови имају полне односе 38 00:02:40,623 --> 00:02:44,264 у јавности, и он каже, побогу, не можемо да наставимо са тим. 39 00:02:44,264 --> 00:02:48,834 Али приметите да је критика Платона мало разгранатија од оне 40 00:02:48,834 --> 00:02:51,714 коју даје коментатор рукописа. 41 00:02:51,714 --> 00:02:56,553 Претходна је само о приличном и неприличном, и бриге за то да 42 00:02:56,553 --> 00:02:59,595 неке од гадних ствари које се дешавају делују скандалозно. 43 00:02:59,595 --> 00:03:04,828 Платон, уместо тога, усредсређује се на погубан утицај који слушање оваквих прича 44 00:03:04,828 --> 00:03:09,046 може да има на људе, када они изграђују вредности у својој култури. 45 00:03:09,046 --> 00:03:13,882 Дакле, овде, митови нису само нешто што слушаш и забављаш се, 46 00:03:13,882 --> 00:03:16,087 или се чак вређаш. Они су моћни. 47 00:03:16,087 --> 00:03:21,087 Они те обликују у личност каква јеси, и обликују твоје вредности. 48 00:03:22,006 --> 00:03:26,586 Према Платону, имамо још једну идеју, а то је да митови имају моћ 49 00:03:26,586 --> 00:03:30,672 да створе културу. Митови имају моћ да створе културу. 50 00:03:30,672 --> 00:03:35,959 Још једна личност која претходи Платону је [Ксенофан] из [Колофона], познат по 51 00:03:35,959 --> 00:03:39,496 многим својим сликовитим погледима. Неки од њих се тичу мита, писао је 52 00:03:39,496 --> 00:03:43,803 у шестом и петом веку п.н.е. и рекао нам ову малу мудрост: 53 00:03:43,803 --> 00:03:48,705 Смртници сматрају да се богови рађају и да имају одећу, и говор, и тела 54 00:03:48,705 --> 00:03:52,652 као што су и њихова. Етиопљани тврде за своје богове 55 00:03:52,652 --> 00:03:56,796 да су тупоноси и црни, а Трачани за своје да су 56 00:03:56,796 --> 00:04:00,944 плавооки и црвенокоси. Али да руке имају говеда и коњи, или лавови, 57 00:04:00,944 --> 00:04:07,444 па кад би хтели да сликају рукама, коњи би цртали ликове својих богова као коње, 58 00:04:07,444 --> 00:04:11,698 говеда као говеда. Ксенофан овде има прилично префињен поглед. 59 00:04:11,698 --> 00:04:14,484 Тако да, ако смо били брзи да закључимо 60 00:04:14,484 --> 00:04:18,504 да су сви људи Антике веровали у своје митове, па, побогу, не. 61 00:04:18,504 --> 00:04:21,335 Ксенофан је имао прилично скептичан поглед. 62 00:04:21,335 --> 00:04:25,945 Он је скептичан према обличју које песници дају боговима, 63 00:04:25,945 --> 00:04:30,685 да се богови приказују као људи, и да ходају около у облику који личи 64 00:04:30,685 --> 00:04:32,891 на нас. Даље, он додаје, знате, 65 00:04:32,891 --> 00:04:37,270 то што се дешава у овим митским причама је да ми Грци 66 00:04:37,270 --> 00:04:40,600 одражавамо на својим боговима оно што видимо у себи. 67 00:04:40,600 --> 00:04:45,090 Ми правимо своје митске приче по угледу на сопствене културне вредности. 68 00:04:45,090 --> 00:04:51,002 Ако бисмо имали друге етничке особине, какве примећује код Етиопљана или 69 00:04:51,002 --> 00:04:56,034 Трачана, имали бисмо митске приче које би одражавале наше 70 00:04:56,034 --> 00:05:00,008 етничке особине. 71 00:05:00,029 --> 00:05:04,037 И ово би се десило чак и 72 00:05:04,037 --> 00:05:09,019 у другим врстама. По мишљењу Ксенофана, култура 73 00:05:09,019 --> 00:05:14,091 је та која гради мит. Култура игра моћну улогу у обличавању 74 00:05:14,091 --> 00:05:18,044 врсте митова које људи причају једни другима. 75 00:05:18,063 --> 00:05:23,074 Изврћемо примедбу Платона. Спајањем ове две идеје, 76 00:05:23,074 --> 00:05:28,085 имамо прилично моћну узајамну везу и примедбу у нашим рукама. 77 00:05:28,085 --> 00:05:32,046 Погледајмо још једну теорију, од човека 78 00:05:32,046 --> 00:05:36,076 по имену Метродор из Лампсака, који је живео у петом веку п.н.е. 79 00:05:36,076 --> 00:05:41,076 Није толико позната личност, али неке од његових идеја су сачуване у коментарима 80 00:05:41,076 --> 00:05:46,075 и цитатима његовог дела, и овде је сачуван један од његових чувених цитата: 81 00:05:46,075 --> 00:05:51,081 ни Хера ни Атина ни Зевс нису то што они који им посвећују храмове 82 00:05:51,081 --> 00:05:57,013 и зидине мисле да јесу, већ су то манифестације природе, 83 00:05:57,013 --> 00:06:04,057 и поредак елемената. Агамемнон је ваздух, Ахил је сунце. 84 00:06:04,057 --> 00:06:08,098 Јелена је земља, Парис је ваздух, Хектор је месец. 85 00:06:08,098 --> 00:06:14,839 А међу боговима Деметра је јетра, Дионис је слезина, а Аполон је жуч. 86 00:06:14,839 --> 00:06:18,048 Дакле Метродор гледа ове приче 87 00:06:18,048 --> 00:06:23,031 и каже, знате, овде на први поглед имамо бога који разговара са човеком, 88 00:06:23,031 --> 00:06:28,014 човека који разговара са богом, бога који разговара са богом, као да 89 00:06:28,014 --> 00:06:32,098 некаква божанства лебде около и започињу међусобно разговоре или 90 00:06:32,098 --> 00:06:37,007 права дела. У ствари, имамо представе дубљих 91 00:06:37,007 --> 00:06:40,080 истина, које нас симболично уводе у дубље скривене мудрости. 92 00:06:40,080 --> 00:06:45,094 И погледајте какве везе Метродор успоставља када говори о 93 00:06:45,094 --> 00:06:50,621 коду који је у основи ове скривене мудрости. Сва људска бића, у причама које га 94 00:06:50,621 --> 00:06:56,083 занимају, која воде порекло из Хомерове Илијаде, имамо Агамемнона који је 95 00:06:56,083 --> 00:07:00,697 повезан са ваздухом, Ахила са сунцем, Јелену са земљом, Париса са ваздухом, 96 00:07:00,697 --> 00:07:05,004 Хектора са месецом, дакле сви ови људи су повезани са специфичним деловима природе, 97 00:07:05,004 --> 00:07:08,068 физичким свемиром. Даље, делови, односи између 98 00:07:08,068 --> 00:07:11,609 људи и делова свемира не морају да буду један на један. 99 00:07:11,609 --> 00:07:15,255 Агамемнон је ваздух, и Парис је у исто време ваздух. 100 00:07:15,255 --> 00:07:20,513 Дакле односи могу да буду вишеструки, од личности до особина свемира. 101 00:07:20,513 --> 00:07:24,937 А када погледамо на богове, и на шта се они односе, 102 00:07:24,937 --> 00:07:28,729 њихова дубока скривена значења, симболичке представе, 103 00:07:28,729 --> 00:07:34,026 јесу делови тела. Деметра је јетра, Дионис је слезина, 104 00:07:34,026 --> 00:07:37,046 Аполон жуч. Дакле можда је предлагао да, када говорите 105 00:07:37,046 --> 00:07:41,047 приче о људима, оно што заправо референцирате су дубоке 106 00:07:41,047 --> 00:07:46,002 истине о неким особинама физичког свемира око нас, и када причамо приче 107 00:07:46,002 --> 00:07:50,018 о боговима, заправо одражавамо наше дубоке идеје о нашој 108 00:07:50,018 --> 00:07:51,090 људској природи. Фасцинантна идеја. 109 00:07:51,090 --> 00:07:54,019 Нема Метродора да га питамо. 110 00:07:54,019 --> 00:07:58,036 Волео бих да имамо више његових дела, не само ове мале 111 00:07:58,036 --> 00:08:01,074 фрагменте. Посматрајући Метродорове погледе на 112 00:08:01,074 --> 00:08:07,083 свет, ово је јако позната школа древних појмова о миту, која се зове алегорија. 113 00:08:07,083 --> 00:08:13,062 Метродор и многи други убеђени су да митови носе дубље, 114 00:08:13,062 --> 00:08:17,062 скривене истине. Они који су тако мислили, спадају у 115 00:08:17,062 --> 00:08:23,001 школу древне алегорије, и када би наишли на митске приче, они би себи 116 00:08:23,001 --> 00:08:28,027 говорили, добро, оно што је на површини мора да је код за неке дубоко скривене истине. 117 00:08:28,027 --> 00:08:33,718 Разне врсте прича, разне врсте значења се откривају и проналазе у 118 00:08:33,718 --> 00:08:38,944 овим митским причама. Приче о свемиру и његовом 119 00:08:38,944 --> 00:08:44,059 облику, о времену, о моралу. Разне врсте скривених истина су, сматрало 120 00:08:44,059 --> 00:08:48,039 се, садржане у овим богатим, моћним текстовима, нарочито код Хомера. 121 00:08:48,058 --> 00:08:53,035 Антички читаоци волели су да читају Хомера алегоријски и да проналазе скривене истине 122 00:08:53,035 --> 00:08:56,019 код њега. Сва ова потрага за скривеним 123 00:08:56,019 --> 00:08:59,004 значењима може понекад да нам иде на живце, јел да? 124 00:08:59,004 --> 00:09:03,028 Зато што неко може да каже, о гле, овде постоји скривено значење, и овде 125 00:09:03,028 --> 00:09:06,075 постоји ово скривено значење. Не враћате се аутору да га 126 00:09:06,075 --> 00:09:10,094 питате, да ли си намеравао ово или не? У одређеном тренутку, неки 127 00:09:10,094 --> 00:09:14,013 људи су развили анти-алегоријску стратегију. 128 00:09:14,030 --> 00:09:17,005 Аристарх са Самотраке је један од ових људи. 129 00:09:17,005 --> 00:09:20,047 Он је живео од 216. до 144. п.н.е. Он је јако трезвен коментатор. 130 00:09:20,047 --> 00:09:24,049 Научнички тип, заинтересован за дословни приступ 131 00:09:24,065 --> 00:09:27,286 митским причама. Он нам је изнео гледиште које је забележио 132 00:09:27,286 --> 00:09:31,020 каснији коментатор који је сажео његово гледиште на следећи начин: 133 00:09:31,020 --> 00:09:36,703 Аристарх је сматрао да читаоци митова не треба да схватају оно што песник 134 00:09:36,703 --> 00:09:42,086 говори, извините, треба да схватају оно што песник говори више као легенде, 135 00:09:42,086 --> 00:09:46,828 према песничкој лиценци, а не да се узнемиравају о томе шта се крије 136 00:09:46,828 --> 00:09:51,094 изван онога што говори песник. Дакле Аристарх говори, престаните да 137 00:09:51,094 --> 00:09:55,084 покушавате да пронађете све те скривене истине тамо. 138 00:09:55,084 --> 00:09:58,070 Уместо тога, видећете причу у којој, 139 00:09:58,070 --> 00:10:03,020 због песничке слободе, песници стварају преувеличане представе, 140 00:10:03,020 --> 00:10:07,035 али немојте да стално трагате за некаквим скривеним мудростима. 141 00:10:07,052 --> 00:10:12,002 Дакле Аристарх нам даје поглед који описујемо као прилично 142 00:10:12,002 --> 00:10:14,064 дослован и изразито анти-алегоријски. 143 00:10:15,033 --> 00:10:20,028 Најзад међу овим древним гледиштима, жели да бацимо поглед на Евхемера. 144 00:10:20,028 --> 00:10:25,042 Он живи у четвртом и трећем веку п.н.е. и ево још једног примера 145 00:10:25,042 --> 00:10:30,062 сажетог излагања идеја једног аутора код познијег аутора. Опстали су само мањи цитати 146 00:10:30,062 --> 00:10:34,034 Евхемера, а овај сажетак нам помаже да стекнемо представу о њему. 147 00:10:34,052 --> 00:10:39,048 Богови су, речено нам је, земаљска бића која су стекла бесмртну славу и част 148 00:10:39,048 --> 00:10:44,012 због својих дарова човечанству. О овим боговима, многе и различите 149 00:10:44,012 --> 00:10:48,052 приче предали су нам писци историја и митологија. 150 00:10:48,052 --> 00:10:53,698 Евхемер је сматрао да приче које чујемо јесу заправо засноване на стварним 151 00:10:53,698 --> 00:10:58,101 историјским личностима. Ове приче о историјским личностима 152 00:10:58,101 --> 00:11:02,182 причају се и препричавају све док они не постају обожени. 153 00:11:02,182 --> 00:11:06,780 Они постају богови приликом препричавања, и отуда потичу митови. 154 00:11:06,780 --> 00:11:11,016 Стварне и историјске личности су у позадини сваке од ових митских 155 00:11:11,016 --> 00:11:15,059 личности. Са временом евхемеризам и алегорија су 156 00:11:15,059 --> 00:11:18,520 две најистакнутије теорије које опстају, 157 00:11:18,520 --> 00:11:23,901 видећемо, током Средњег века, а затим у следећем делу, погледаћемо 158 00:11:23,901 --> 00:11:28,803 шта се дешава у Ренесанси и касније када људи покушавају да обухвате ове 159 00:11:28,803 --> 00:11:32,066 чудне, дивне приче. Али током Средњег века, алегорија и 160 00:11:32,066 --> 00:11:35,048 евхемеризам су идеје које заиста имају највећу тежину.