Као следећи корак у нашем уводу
у широку тему грчке и римске митологије, мислио сам да
би било добро да бацимо поглед на правог античког хероја, и да
се фокусирамо на његов карактер. И затим мало разговарамо о томе. Ускоро ће се лекција паузирати, и тада ће искочити екран са везом, кликните на ту везу,
погледајте слике, и затим се вратите на течај, и
разговараћемо о ономе што сте видели. Чекај мало, кажете да то што смо управо видели није прави антички
херој, то је само овај лик, Кевин Сорбо, који игра Херкула у америчкој верзији
ТВ драме за децу 1990-их, коју је продуцирао Сем Раими.
Добри, добри Сем, одличан посао овде. Али ви се вероватно питате какве
ово везе има са овим течајем, то је само верзија хероја, која
нема никакве везе са античком верзијом. Погледате га, има ту праменасту фризуру која је
очигледно производ тог времена. Он је крупан, као што би херој и био,
али његови мишићи нису извајани. Не делује превише насилно,
он је приступачан, делује љубазно и нежно; антички хероји
су чврсти и има пуно крви, они су лукави, и они су
необично добри у оној врсти пословног наступа, када треба да се пређе на посао. Овај човек
уопште не делује тако. Какве онда ово има
везе са овим течајем? Па, погледајмо мало даље на
још једну верзију ове личности о којој разговарамо. Овде ћете да препознате још једну
верзију Херкула. У овој верзији, кажемо себи, аха
ово делује мало више антички. Ево га, као урезан у камен, ово
је нешто очигледно антички. Делује као да је исклесан из камена
и помало је застрашујући. И видимо да има лављу кожу. И одмах поред њега
се налази батина. И с обзиром на то шта знамо Херкулу,
очигледно су ово аспекти правог Херкула, дакле то је
много ближе ономе шта је заправо Херкул, од оне ствари
коју је извео Кевин Сорбо. Дакле све ово
делује мало боље. Али хајде да мало боље
погледамо на овај приказ. Па, као прво, имамо пред нама не статуу, јел тако, већ
рачунарску слику представу статуе која
постоји у оригиналу. Можете да видите детаље
у гравури. Ова гравура је из деветнаестог века. Ако погледамо детаље ове
фигуре и обратимо пажњу на средину, овде је неки смоквин лист. Е па Грци нису носили смоквино
лишће. У време прављења ове гравуре ови делови тела су били срамотни. Тако да су добро покривени.
Али Грци и Римљани нису тако мислили. Тако да смо ово елиминисали
као прави приказ нашег хероја. Застаћемо мало да размислимо о овоме. Гравура 
чија је ово репрезентација на вашим рачунарским екранима је
направљена на основу праве античке статуе. Зар није тако?
Па, да и не. Направљена је по римској
верзији античке статуе. Тако да се враћамо једну репрезентацију
уназад, где је гравура направљена од праве римске статуе. А Римљани
су имали своје представе о Херкулу. У ствари,
измислили су чак и име Херкул. Он је измишљен по угледу на грчког
претходника римске личности који је постојао много пре Римљана.
Дакле ако тражимо правог Херкула, морамо да се вратимо уназад,
пре ове римске статуе. Дакле, римска статуа је копија грчког
оригинала који постоји много стотина година пре него што је направљена
римска статуа која је предмет ове гравуре. Дакле грчки оригинал,
мора да се тамо налази прави Херкул, јел' да?
У ствари, с обзиром на оно што знамо, вратићемо се још пар векова уназад
и схватићемо да су Римљани изумели име Херкул на основу
грчког извора, али се у грчком његово име изговара
другачије. То је Херакле, доста слично, али недовољно милозвучно име
за римско уво. Зато су га једноставно изменили.
Дакле ако трагамо за истинским Херкулом, морамо да се
вратимо до Херакла, који је грчки оригинал на којем
се заснива римска копија. Па, ако смо довољно слободни да
претпоставимо да је наша римска копија јако верна копија грчког оригинала,
и кажемо себи - па добро. Имамо гравуру римске копије
оригиналне грчке статуе, И та грчка статуа је сигурно
представљала правог Херкула. Па, постоји ту још један проблем.
Грчки оригинал на којем се заснива римска копија, датира се крајем
Класичног периода Античке Грчке. И заиста [неразумљиво].
То и нису била митска времена за Грке. Ова су много, много векова претходила класичној Грчкој.
Дакле, где је прави Херакле и где ћемо да га нађемо? Вероватно
никада нећемо да га нађемо. Мит је прича која се увек препричава. Ако тражимо
неки изворни моменат, неки изворну верзију из које
затим можемо да кажемо да су све остале направљене, не можемо
то да нађемо. Нећемо наћи основну истину
када је реч о миту. У ствари, мислим да мит осујећује наше
покушаје да нађемо некакву чисту аутентичну представу било које од
сјајних прича које нас занимају. Мит ће увек да буде не само
причање већ и препричавање. Ове приче су постојале одувек,
и причане су и препричаване кроз много нараштаја. Тема која је
у центру њихове пажње везана је са овим нашим ликом, овом
сјајном особом, Хераклом. Погледајте његову снагу, способности.
Има ову лављу кожу поред себе као трофеј од дивље
звери коју је убио. Има мотку, дакле ту је
укључено и насиље. Постоји та оштрина за коју су, као
што ћемо и да видимо, хероји врло способни; њихове руке су
невероватно снажне. Они једноставно обаве ствар.
И то чине не промишљајући превише о свему. Они
су вешти и бистри када треба да буду, али када нешто треба да
се обави, они то једноставно обаве. О нашим херојима ћемо да
разговарамо доста времена. И када будемо разговарали о
Одисеју, или о Едипу, или о било којој другој личности,
говорићемо о различитим верзијама различитих
песника, различитих приповедача митова који додају своје верзије приче
древном предању. Никада нећемо наћи оригинал.
Један, као што смо већ разговарали, Хомер, тај сјајни песник, Хомер је већ радио
у време када су око њега постојала различита предања. Његове
верзије су стекле изузетно велики ауторитет. Али у сваком
случају не можемо да кажемо да да је Хомер коначни одговор,
или да је Овидије коначни одговор, или да је Вергилије коначни одговор.
Све различите верзије митова које ћемо да видимо су само то.
То су верзије. И оне ће да нам помогну да стекнемо
увид у то што посматрамо. Када је реч о темама, видећемо пуно тога у овим митовима.
Оно што се вероватно највише истиче у свима њима смо ви и ја.
Наша врста, шта значи бити човек. Та врста питања, шта то значи
бити човек, анимира ове приповедаче и уздиже их
до највиших висина. Имамо прилично сјајна створења.
Мислим, погледајте овог друшкана овде. Изгледа као да ће да баци тај
диск пет миља. Има сјајни физички изглед, леп
облик, вредан приказивања. Не само што можете да цените физички
облик који се приказује, већ можете да се дивите и
самој уметности приказа. Људи су способни за велике подвиге
које представља овај момак, али такође и за подвиг представљања, који уметник,
који је направио ову статуу, представља нама. Дакле ми ћемо да будемо испред и
у средишту, ми као људи, људска породица, бићемо почетак и средиште.
Такође ћемо да проведемо доста времена посматрајући овог малишу
и његове другаре. Свиње, краве, бикове, животиње сваке
врсте насељаваће наше митске приче. Оне су занимљиве древним људима.
Они желе да знају како се те животиње понашају, и нарочито како
ви и ја као људска бића стојимо у односу на њих. Такође, биће прилика
када ћемо ви и ја као људи заиста да зависимо
од помоћи животиња. Можемо овде да видимо чувени опис,
они од вас који већ знају причу о киклопима препознаће Одисеја како
користи овна да уз помоћ њега избегне зли напад чудовишта, киклопа.
Ви и ја као људска бића ћемо да се ослањамо на ове животиње да
нам помажу, и повезивање са њима је корисна ствар. Хероји
показују да то умеју. Дакле имамо људе, имамо животиње,
и ако мислимо да је та линија између нас, између
наше две групе, оштро исечена, и да се никада не прекорачује,
погледајте само ове фигуре иза мене. Чувено представљена у грчкој уметности, ова створења су пола
људи а пола животиње. На њих се гледа с
 неком врстом језе. Она имају одређену улогу у друштву,
али не као ви и ја, и ми се не дружимо са њима.
Али чујемо понешто о њима, и они ће населити занимљиве
ћошкове наших митских прича. Са једне стране имамо
животиње, које су испод нас. А затим створења на пола пута,
која су пола људи а пола животиње. Са друге стране упознаћемо и богове. Богови нам се обично јављају у визијама
тако да, када се у митским временима дешава некаква интеракција између
људи и богова, богови долазе прерушени. Могу да дођу у сновима,
могу да дођу у виђењу за време дана,
прерушени на неки начин тако да се јаве као смртна девојка,
или старац, или шта год. Овако прерушени могу
да ходају међу нама а да ми то заправо не знамо.
Обично у митовима налазимо да паметни људи, најпаметнији људи
и највећи хероји, они могу да погоде када
су богови присутни. Глупи људи не могу никад. Али ако се богови појављују,
имају да обаве важне ствари. А занимамо их, зачудо, ви и ја. Ова фигура овде, то је прилично
импозантан момак. Здраво Аполоне. Сама чињеница да га гледам право
у очи је већ прекршај.
Извини Аполоне. Нисам тако мислио.
Не желите да се Аполон разбесни на вас. Богови постоје тамо горе. Да,
они ће да се спуштају, имаћемо визије у којима су, али углавном
њихов свет није наш свет. Ви и ја смо другачији од богова.
Прави људи, како би знали шта је њихова суштина, знају да
се разликују од богова. А када говоре о боговима,
они говоре са страхопоштовањем. Богови су у посебном свету.
И обично их не гледамо право у очи, ионако. Покушавамо да се
држимо на одстојању са поштовањем, и када ступамо у
односе са њима, богови су ти који вуку потезе. И надзиру
шта се дешава. Ви и ја то треба увек да поштујемо.
Друга врста бића за коју треба да се припремимо пре него што пођемо
даље, је овај момак одмах поред мене. Видели смо Одисеја како бежи из
своје пећине на претходном слајду. Наш друшкан овде, киклоп.
Можете да видите да има око на сред чела. Са овим момком
ће гадно да се поступа у нашем епу. Читаћемо
Хомерову Одисеју, на леп, лаган и промишљен начин
првих пар недеља наставе. То ће нам дати предиван увод
у сваку врсту митских тема, такође ће нам представити једну од најупечатљивијих
ругоба, призоре ругобе у древном миту, укључујући наша чудовишта,
ову личност, Киклопа, који је један од најчувенијих међу њима.
Киклоп, јадничко, има једно око на сред чела. Он је див,
он је огроман. Врло је јак али не превише бистар;
прави грешку у томе што љути Одисеја. А то заиста
не желите да учините. То је лоша ствар.
Одисеј га надмудрује. Имаћемо прилику да сазнамо
све детаље његове приче када прођемо Одисеју.
А сада сам желео да одвојим који минут да мало застанемо
и размислимо. Шта то значи проучавати
мит у савременом свету? На нашем часу?
Очигледно је да нисмо у древној прошлости, зар не?
Ми се прилично разликујемо од њих. Ви и ја живимо у свету микрочипова.
Нашу интеракцију у овом тренутку омогућава научна технологија
која је готово као из маште, која је толико необично истанчана да
смо сви ми с правом у стању дивљења и страхопоштовања пред сопственим
могућностима повезивања са другима. То је заиста сјајно. Кажем
ово крајње искрено. Свет у којем живимо је потпуно
различит од нашег митског света, он има сопствену чаролију, сопстену
дивност. И саграђен је на овом осећају повезаности и међуповезаности.
Живимо у дубоко умреженом свету омогућеном силиконском технологијом
попут ове која се види иза мене. Такође је случај, да су у прошлости
постојала и друга времена у којима су људи говорили о великој
повезаности унутар њиховог света. Застанимо овде и погледајмо
овај наш призор. Замислите, у 1930. се сматрало
да би заиста људи тамо у даљем окружењу имали користи
од знања нашег жгољавог професора овде. Ја сам изгледа помало ћосав,
али надам се да имам подједнак ауторитет као што изгледа ова особа у 
овој репрезентацији, док гледа у технологију која се зове табла, и користи нешто што
се зове телевизијски пријемник и трансмитер, он ће одаслати из свог универзитета
сво то чудесно знање које има да подели путем технологије
телевизијског пријемника и звучника. Постојаће људи који у својим домовима
прикупљају ову информацију од професора, и дешаваће
се сјајне ствари. Када погледамо ову слику
и фантазије 1930-тих, то виђење повезаности које анимира ову слику,
она је сигурно у то време схватана као утопијска, преобразујућа,
сјајна и ни налик на било шта пре ње. Зато што смо изненада били у стању да
користимо овај медиј радио таласа да шаљемо сигнале кроз ваздух. Дакле оно
што сада за нас обавља силикон да бисмо се повезали, тада су људи
били задивљени способношћу ваздуха да нас повеже.
То заправо подстиче да можда одвојимо тренутак да осмотримо овај
древни свет и запитамо се, па наравно, ми се разликујемо, али колико се
то заправо разликујемо? Ви и ја повезани смо путем силикона.
[неразговетно] нам дозвољава да имамо своју повезаност. Назад
у 30-тим то су били радио таласи. У Хомерово
време, постојала је сјајна технологија доступна људима
која им је омогућавала да одрже везе. Да остваре додир са људима
у далеким земљама о којима су само чули а никада их
раније нису видели. И ниједна два људска бића из тих
двеју култура се никада раније није видело. Технологија коју су користили била се
поморство. А медиј који су користили било је море. Средоземно
море је још једна врста личности у нашој причи
о грчком и римском миту. Оно је велика повезујућа
сила древног света. Скорашња студија Средоземног
мора га је назвала "кварећим морем", што је сјајно
примерени опис улоге коју Средоземље игра у древном свету. За оне који трагају за чистотом
културе, на пример, неки људи отшкрину прозор на неке чисто грчке
[неразговетно] током течаја, ја вероватно посматрам погрешну ствар. Чистота Античког Средоземља
је неопипљива. Она не постоји. Културе
дуж ширег Средоземља увек ступају у међусобне односе. То је један део онога што чини
Средоземље тако посебним местом, његова умреженост. Умрежени ум
је интелигентни ум и Грци су, да, заиста били
умрежени са другим културама широм Средоземља, путем поморских
веза којима су трговали много, много нараштаја. Још пре
првих историјских записа они су били у додиру са крајњим западом
Средоземља, и дефинитивно са крајњим истоком Средоземља.
И ако размислите о томе и обиђете Средоземље у мислима, рецимо да
сте отишли до Рима и изнајмили мотор, помислите на све сјајне културе које
бисте видели, од италијанске, француске, шпанске, северноафричке, древне
Картагине, прошли бисте на свом путу Северну Африку,
могли бисте да одете до Египта, [неразговетно] Израела,
видели бисте Турску, видели бисте натраг у Грчкој необично
богата и древна друштва. Свако од њих имало је себи својствен
начин да обавља ствари, али сва она деле ту средоземноморску позадину,
и како будемо напредовали кроз течај видећемо не само да нам приче на које
се усредсређујемо да нам дају прозор у Грчку или Рим, већ нам оне
пружају увид у шире теме Средоземља које су значајне широм овог тела.
Ми ћемо већим делом овог течаја да се усредсредимо на ово. Раније
сте приметили да мој течај грчке и римске митологије, има углавном грчку, са неколико
завршних недеља о Римљанима, који су случајно моја струка, тако да ћу да
се усредсредим на то, ми ћемо да прведемо пуно времена посматрајући
тај грчки свет и разјашњавајући како ради, његове различите начине. Нешто
од онога што ћемо видети ће нас подсетити на ствари које су
нам непосредно доступне, можемо да разумемо правила која
владају, вредности које се држе, друге ствари које ће
бити прекомерно чудне, питаћемо се како су уопште могли
да помисле нешто тако, или како су могли да више цене ово од онога. Следити и сличности и
разлике биће једно од занимљивијих места нашег течаја. Оно што ћемо у ствари да радимо је
да се придружимо нашем пријатељу овде. Хоћемо.
Да. Ми смо, у ствари, у пуно
погледа прилично слични, јер желимо да нешто откријемо. Ми смо радознали по природи.
Људска бића желе да знају ствари. Едип је дивни пример мита
о некоме ко је, о људском бићу које је у потрази за сазнањем,
покушава да открије нешто. Овде он испитује сфингу.
И заиста, понекад ћемо, као Едип, да разоткријемо нешто о свету и
да сазнамо више него што је сфинга икада знала.
Решићемо загонетку сфинге и отераћемо је. Победићемо
у једно или два оваква надметања у знању. Али такође,
прича о Едипу нам представља и неке друге ствари.
Ми људи, што више знамо то више грешака правимо. Грешке ће
бити тема у овом течају, грешке које људи праве. И ми
ћемо, у својим покушајима да разумемо овај богати, сложени свет,
да направимо свој део грешака и покушамо да то откријемо.
Али мислим да, натраг на ту тему повезаности, да је повезани ум
интелигентни ум. Останимо повезани. И
радујемо се вашем сопственом укључивању у течај преко форума
и на друге начине да поделимо своје мисли о овом живахном митском свету.